Šta je mikrob?

Šta je mikrob?

Mikrobi, odnosno mikroorganizmi, živa su bića nevidljiva golim okom. Neophodni su za život na Zemlji i mogu biti korisni za ljude, iako mogu biti i opasni (zarazne bolesti, trovanje hranom).

TRI VELIKE PORODICE MIKROBA

Bakterija

microbios

Šta je bakterija?

Bakterije su živi mikroorganizmi koji se mogu samostalno razmnožavati deobom ćelija. 

Nisu sve bakterije opasne. Postoje korisne bakterije koje su neophodne za ljudska bića, kao što su crevne bakterije u probavnom sistemu koje omogućavaju varenje i stvaranje vitamina K itd. Takođe postoje bakterije koje se primenjuju u postupcima za obradu otpadnih voda, u prehrambenoj industriji za proizvodnju jogurta ili sira i u industrijskoj proizvodnji lekova. Ali, postoje i loše bakterije, nazvane patogeni, koje mogu prouzrokovati infekcije i bolesti. Ima oko stotinjak patogenih vrsta među 5000 vrsta bakterija.

Gde se nalaze bakterije?

U vodi, tlu, biljkama, vazduhu, hrani, pa čak i na našim rukama . Bakterije se nalaze svuda. Toliko su brojne da se računicom došlo do podatka da postoji 10 puta više bakterijskih ćelija nego ljudskih ćelija u čovečijem telu! 

U domu, bakterije bujaju na toplim, vlažnim i često korišćenim mestima. Stoga se većinom nalaze u toaletima, kupatilima, kuhinjama, na predmetima (prekidačima, tastaturama, telefonima itd.), a i na vešu.

Ali, čuvajte se zabluda: neke bakterije kao listerija mogu da rastu i na veoma niskim temperaturama, na primer u frižideru.

mano_puerta_microbios

Česte bolesti

  • Gastroenteritis
  • Meningitis
  • Konjunktivitis
  • Kvarenje zuba
  • Trovanje hranom (salmonela, listerija itd.)
  • Upale mokraćnog sistema
  • Kožne upale (gnojne upale, apscesi itd.)
  • Upale uha, grla i nosa (bronhitis, upala uha, upala krajnika itd.)

Kako se možete zaštititi od bakterija?

Dodir sa bakterijama može da se ograniči jednostavnim merama:
  • Operite ruke sapunom ili očistite hidroalkoholnim gelom nakon upotrebe toaleta, pre jela ili ako ste bili u dodiru sa nekim predmetima (naročito na javnim mestima).
  • Očistite i dezinfikujte površine u dodiru sa hranom.
  • Hranu dobro termički obradite.
  • Očistite i dezinfikujte najprljavije površine u domaćinstvu.

Gljivice

Šta su gljivice?

Gljivice su mikroorganizmi koji nisu pokretni ili se teško kreću, a sastoje se od ćelija sa jedrima koje stvaraju velike, paperjaste kolonije. Ima mnogo vrsta gljivica kao na primer buđi ili kvasac. 

Gljivice se široko primenjuju u prehrambenoj ili biotehnološkoj industriji, naročito za fermentaciju, proizvodnju enzima ili antimikrobnih proizvoda, u zelenoj tehnologiji ili kontroli zagađenja zbog njihove sposobnosti uklanjanja toksičnih materija iz okoline (vode, vazduha ili tla).
Kvasci (jednoćelijske gljivice) naročito se koriste u proizvodnji vina, piva, hleba i antibiotika.
Međutim, gljivice mogu da prouzrokuju neke bolesti.

Fungi
fungi_manos_fruta

Gde se nalaze?

Gljivice se hrane organskim materijama ili parazitiraju na domaćinu. Stoga se nalaze na koži, noktima, namirnicama (voću, povrću itd.) Gljivične spore nalaze se takođe u vazduhu i mogu zaraziti disajne puteve. Što se tiče buđi, često se nalaze na vlažnim mestima, zaštićenim od sunca, poput kupatila ili kuhinje.

Česte bolesti

  • Aspergiloza, najčešća je bronhopulmonalna aspergiloza koja izaziva kašalj i otežano disanje
  • Gljivične infekcije genitalnog trakta
  • Gljivične infekcije noktiju i stopala, poput atletskog stopala
  • Zapaljenje usne sluzokože, česta kod male dece

Kako da se zaštitite?

Postoji više načina da se zaštitite, u zavisnosti od vrste gljivica:
  • Bacite pokvarenu hranu i operite voće i povrće.
  • Očistite i dezinfikujte frižider.
  • Redovno perite ruke.
  • Provetrite kuću svaki dan.
  • Očistite i dezinfikujte vlažne prostorije i područja na kojima se zadržava voda (fugne među pločicama, oko slavina itd.)
  • Dezinfikujte veš, naročito donji veš, sportsku odeću, kućni tekstil i posteljinu.
  • Nosite prozračnu obuću i/ili dezinfikujte obuću.

Virusi

virus

Šta je virus?

Virusi su najbrojniji mikrobi. Postoji ogroman broj virusa na planeti Zemlji, približno 10³². 

Za razliku od bakterija, virusi nisu živi organizmi i ne mogu se samostalno razmnožavati. Potrebno je da prodru u živu ćeliju da bi se razmnožavali i širili po celom telu.

Gde se nalaze?

U ćelijama obolele osobe. Obično ih nalazimo: 

  • U telu obolele osobe (nos, ruke, itd.). Za neke zarazne viruse kao virus gripa, preporučuje se izbegavanje kontakta sa virusom koliko god je to moguće da se ograniči opasnost od zaraze.
  • Na predmetima i površinama, na kojima mogu dovoljno dugo preživeti da zaraze dodirom. To se dešava kad dirate predmete koje je prethodno dirala bolesna osoba (kvake, prekidače, tastature itd.)
  • U vazduhu, na primer, ako zaražena osoba kašlje ili kija blizu druge osobe, oslobađa viruse u vazduh koje posle toga može udahnuti druga osoba.
04_virus_mano

Česte bolesti povezane sa virusima

  • Grip
  • Prehlada
  • Male boginje
  • Ovčije boginje
  • Mononukleoza
  • Herpes
  • HIV
  • Velike boginje
  • Žutica

Kako da se zaštitite od virusa?

Načini prenošenja variraju u zavisnosti od virusa. Uglavnom, jednostavnim merama može se sprečiti širenje virusa:
  • Koristite papirne maramice i uvek ih bacite nakon upotrebe.
  • Operite ruke sapunom ili očistite hidroalkoholnim gelom.
  • Prekrijte usta i nos kad kašljete ili kijate.
  • Operite ruke nakon upotrebe toaleta.
  • Redovno perite i dezinfikujte veš, površine i predmete koje je pre toga dirala obolela osoba.
  • Izbegavajte često dodirivanje očiju, nosa i usta. To su mesta za prodor virusa.

Nekoliko primera štetnih mikroba:

Porodica Vrsta Simptomi/bolesti

Bakterija

 Escherichia coli Gastroenteritis (proliv, povraćanje, crevne tegobe, groznica)
Bakterija Salmonella Salmoneloza (proliv, povraćanje, crevne tegobe, groznica)
Bakterija Listeria Listerioza (proliv, povraćanje, bol u stomaku, groznica)
Bakterija Staphylococus (ili MRSA) Angina, kožne infekcije, ponovne infekcije rana, gastroenteritis.
Bakterija Pseudomonas Mokraćni sistem, koža, plućne bolesti, upale oka, uha itd. Ako se prenose preko hrane: proliv, grčevi u stomaku, dehidratacija, cijanoza itd.
Bakterija Legionella Plućne infekcije i sepsa.

Virus

 Virus gripa Grip
Virus Herpes simplex Groznica, herpes, ovčije boginje, herpes zoster
Virus Rotavirus Gastroenteritis
Virus Rinovirus Obična prehlada, bronhiolitis, bronhopneumonija i druga blaga respiratorna obolenja
Virus Poliovirus Dečija paraliza (groznica, umor, glavobolja, povraćanje, ukočenost vrata i bolovi u rukama i nogama)
Virus Adenovirus Faringitis, tonzilitis, konjuktivitis, bronhitis and bronhopneumonija
Virus Respiratorni sincicijski virus (RSV) Bronhiolitis, obična prehlada

Gljivice

 Candida albicans i druge buđi Plućne infekcije i dermatitis (kožne upale), gljivične infekcije
Gljivice Trihofiton Atletsko stopalo
Gljivice Aspergillus niger ili brasilensis Buđ u domaćinstvu, bronhopulmonalne upale